Virtuelne mreže – Deo I
Prilikom izučavanja mreža i mrežnih tehnologija poželjno je da se studenti upoznaju sa mrežama i softverom koji demonstrira osnovne koncepte. Iako tokom kursa studenti rade u laboratorijama opremljenim računarskim mrežama, javlja se potreba da isprobaju osnovne koncepte i u slobodno vreme. Kreiranje računarske mreže u kućnim uslovima, za mnoge studente, nije moguće, zato što najčešće poseduju samo po jedan računar. Ipak, postoje dve opcije za simuliranje računarskih mreža na jednom jedinom računarskom sistemu: korišćenje softvera za simuliranje mreža i kreiranje kreiranje mreža od virtuelnih mašina . Ovde je obrađeno kreiranje računarskih mreža pomoću virtuelnih mašina.
Sadržaj
Osnove
Softver za virtuelne mašine (VirtualBox, VMWare, Parallels, itd.) omogućavaju kreiranje jednog ili više gostujućih (guest) operativnih sistema (OS) koji se pokreću kao aplikacije na OS domaćinu (host). OS domaćin se pokreće na pravom hardveru (računaru), a gostujući OS na virtuelnom hardveru, koji je pravi hardver emuliran softverom virtuelne mašine. Gostujući OS i emulirani hardver se često zove virtuelna mašina (VM).
Jedan deo hardvera, koji emulira softver virtuelne mašine, je i adapter mrežnog interfejsa. Takođe, emuliraju se i mrežni uređaji – skretnice (switch), kablovi i usmerivači (router). Na osnovu prethodnog, postaje jasno da virtuelna mreža može da se napravi kreiranjem virtuelnih mašina i njihovim povezivanjem virtuelnim kablovima i skretnicama.
Da bi mogli da kreiramo i testiramo razne topologije mreža, kreiraćemo osnovnu VM koja može lako da se kopira (klonira) više puta. Sve VM će pretstavljati tačke povezivanja (nodove). U daljem tekstu, fokus će biti na kreiranju osnovne VM i njeno kloniranje. Da bi se napravilo više nodova potrebno je samo ponoviti odgovarajuće korake.
Potreban softver
Za softver virtuelne mašine koristićemo VirtualBox (www.virtualbox.org). VirtualBox je besplatan i može da se instalira na Windows, Linux i Macintosh OS domaćinu i podržava većinu operativnih sistema kao gostujuće. Način instalacije VirtualBox-a nije opisan u tekstu, ali može se lako pronaći na internetu.
U ovom slučaju, kao gostujuće OS koristićemo Ubuntu Server (www.ubuntu.com), i to verziju Ubuntu 14.04 LTS Server. Potrebno je preuzeti .iso fajl. U tekstu će biti opisani samo najznačajniji koraci pri instalaciji. Potpun opis instalacije se može pronaći na internetu.
Potrebno znanje
Pretpostavlja se da su poznati koncepti računarskih mreža (razumevanje IP adresa, interfejsa, rutiranje, firewall, …) i znanje osnovnih Linux/Unix terminal komandi (CLI). Neophodno je i osnovno poznavanje načina rada VirtualBox-a.
Koraci
Procedura za kreiranje virtuelne mreže je podeljena u dva dela:
- Priprema VirtualBox-a za kreiranje virtuelne mreže. U ovom delu su opisani koraci koje je neophodno uraditi u VirtualBox-u. Jednom konfigurisan VirtualBox je pogodan za rešavanje većeg broja zadataka. U ovaj korak spadaju:
- Kreiranje osnovne VM u VirtualBox-u. Osnovna VM će biti korišćena za kloniranje (kreiranje) čvorova virtuelne mreže.
- Instaliranje i konfigurisanje Ubuntu-a u osnovnoj VM. Konfiguracija će biti uradjena tako da se, posle kloniranja, podešavanje kloniranih VM svede na minimum.
- Priprema osnovne VM za kloniranje. Pravljenje snimka (snapshot) koji će da se koristi za kreiranje čvorova.
- Zadaci. Svaki zadatak predstavlja neku topologiju virtuelne mreže. U ovom delu je opisana postavka i data su rešenja za nekoliko zadataka. U ovom delu su dati:
- Postavka zadatka.Slika tražene topologije virtuelne mreže i kratak opis.
- Kloniranje osnovne virtuelne mašine, kreiranje nodova. Virtuelna mreža će biti sastavljena od više virtuelnih mašina (čvorova). Svaka VM će biti klonirana od osnovne VM.
- Podešavanje čvorova virtuelne mreže. Manje izmene konfiguracije čvorova (ime hosta, IP adresa) da bi mogle da se koriste u virtuelnoj mreži.
- Korišćenje i testiranje mreže. Opis nekih od osnovih alata za testiranje mreže.
